Сер Ернест Радерфорд, председник Краљевске Академије Енглеске и добитник Нобелове награде за физику испричао је следећу причу:
Пре извесног времена позвао ме је колега. Спремао се да одговор неког студента на питање из физике оцени нулом, док је студент, напротив, захтевао највишу оцену. Испитивач и студент су се ипак сложили да се доведе независни арбитар и ја сам био изабран. Прочитао сам испитно питање: „Показати како је могуће одредити висину неке високе зграде помоћу барометра“. Студентов одговор је гласио:
- Однећу барометар на врх зграде, везаћу га за дугачак конопац, спустићу га до тротоара, а затим ћу га поново подићи. Измерићу дужину канапа. Дужина канапа је висина зграде.
Студент је заиста имао добар разлог за високу оцену, с обзиром да је дао комплетан и тачан одговор! С друге стране, кад би добио високу оцену из физике, то би значило својеврсно признање у овој области, што његов одговор ипак није потврђивао! Предложио сам да студент још једанпут покуша да реши овај задатак. Дао сам студенту шест минута да реши задатак уз упозорење да његов одговор мора да покаже бар неко знање из физике! При крају петог минута студент јос ништа није био записао! Питао сам га, да ли жели да одустане, али ми је одговорио да има много одговора на овај проблем. Управо је размишљао о најбољем решењу. Извинуо сам се што га прекидам и замолио га да настави. У следећем минуту он је написао свој одговор који је гласио:
- Однеси барометар на врх зграде и нагни се преко ивице крова. Испусти барометар, а штоперицом мери време док не тресне о тротоар. Тада, користећи формулу \(h=gt^2/2\), израчунај висину зграде.
У том тренутку, питао сам колегу, да ли сад он одустаје од давања лоше оцене? Док сам напуштао канцеларију колеге, сетио сам се да ми је студент рекао да има још много решења за овај проблем, па сам му одговорио:
- Поменули сте још решења…
- Па…, – рече студент – постоји много начина да се одреди висина зграде уз помоћ барометра. На пример, можете изнети барометар напоље, под претпоставком да је сунчан дан, измерити висину барометра, затим дужину његове сенке, дужину сенке зграде, а онда обичном пропорцијом, уз помоћ Талесове теореме, израчунати висину зграде!
- Сјајно! – рекао сам – … А остали начини?…
- О да… – рекао ми је студента – постоји један основни метод мерења који ће вам се сигурно допасти. У овом методу, узмете барометар са собом и почнете да се пењете уз степенице. Претходно, на зиду лупите цртицу да означите дужину барометра. Затим, како се пењете, маркирате стално дужину барометра. Тако ћете добити висину зграде у јединицама дужине барометра!
- Веома директан метод! – рекао сам.
- Наравно, – наставио је студент – ако желите мало софистициранији метод, можете везати барометар за крај опруге, заљуљати га као клатно и затим одредити вредност гравитационе константе на нивоу улице, а онда на врху зграде. Из разлике за гравитационо убрзање, може се, у принципу, израчунати висина зграде! Такође, користећи исти принцип, можете однети барометар на врх зграде, везати га за дугачки канап, затим спустити до површи тротоара и заљуљати. Тада можете израчунати висину зграде према периоду осциловања клатна!
- На крају, закључио је студент, постоје и многи други начини да решите проблем. Вероватно најбољи начин је да однесете барометар у приземље и да покуцате на врата домара зграде. Када вам домар отвори врата, ви треба само да кажете: Господине домару, ово је диван барометар! Ако ми кажете колика је висина зграде, поклонићу вам га!
У том тренутку нисам више могао да издржим па сам упитао студента да ли заиста не зна конвенционални одговор на овај проблем. Признао је да га зна, али ми је рекао да је сит професора и асистената на факултету, који покушавају да му наметну свој начин размишљања.
Студент се звао Нилс Бор.
(Нилс Бор, чувени дански физичар, добитник Нобелове награде 1922.)
